USPEH

 

1. Koliko ceniš sam sebe, toliko će te ceniti i drugi. Moraš biti samopouzdan, ako želiš da uspeš. Gde nema samopouzdanja tu nema ni uspeha. Nemoj se nikada nadati u druge, uvek se moraš osloniti samo na sebe, budi čvrstog uverenja da si stvoren da upravljaš prilikama, da ćeš uspeti i pobediti. U mislima je snaga. Ako čvrsto odlučiš da moraš uspeti, tada ćeš za kratko vreme osetiti da te okružuje moć uspeha, time postaješ privlatna sila za uspeh. Uvek i moraš govoriti -,,ja hoću, ja mogu,,- to je temelj snage koji prolazi okvire prosečnosti, i stvara širinu neizmernosti. To je prva stepenica ka uspehu.

 

2. Napredak stvaraju ideali. Ostvarenie ideala je izvor oduševljenja i snage za nova stremljenja. Najveći deo onoga što životu daje vrednost, što ostvaruje snove, što maštu pretvara u stvarnost je oduševljenje. Najbolji lek je verovanje i samopouzdanje, a najveća ljudska snaga je stvaralačka mašta. Maštaj i bori se za ostvarenje svoje mašte, jer će te to podići na visinu i dovesti do cilja kojemu si se usmerio.

 

3. Usavrši svoje znanje. Tvoje znanje niie završeno školovaniem. Znanje ima onaj čovek koji i dalje uči, koii iz svakog izvora i u svakoj prilici crpi znanje. Svet je veliko učilište. Sve zavisi od samog čoveka. Čovek koii zna da gleda, sluša i razume ono što je video i čuo, taj čovek je sigurno obrazovan i sposoban, takav čovek može svoju maštu dovesti do ostvarenja. Skupljanjem znanja obogaćujemo svoj duh, izgrađujemo svoju ličnost na putu ka savršenstvu. Dakle, sam moraš da budeš svestan svoga neznanja, da doneseš odluku za oslobadjanje toga tereta. Donošenjem odluke da se i po svaku cenu oslobodiš neznanja, prvi je korak saznanju - obrazovanju, tada ste na još jednoj od stepenica ka uspehu.

 

4. Rad oplemenjuje čoveka. Ne postoji manje vredan rad. Sve što radite je potrebno, važno i vredno. Siromaštvo nije sramota -tako kaže narodna poslovica. Verovatno je to istina, ali je siromaštvo sramota ako se prepuštamo tom siromaštvu i ne preduzimamo nista. Dakle moramo se boriti protiv siromaštva, sa siromaštvom se ne smemo miriti, to bi bio zločin prema samom sebi. Tvoj rad mora imati jasno određen cilj za koji se boriš svim svojim snagama. Snaga se razvija u borbi, a boriti se znači pobediti drugu snagu. Ko se nije nikada borio taj nikada neće biti jak,  pošto je život neprekidna borba. Ko živi bez borbe, umro je pre nego što je počeo živeti. Odgovornost je najveći razvijač snage. Nijedan čovek ne zna koliko je snažan dok ne dodje u situaciju da se mora boriti. U svakom čoveku su prikrivene izvanredne sposobnosti koje se u uslovima velike nužde ili opasnosti aktiviraju, tako da smo začuđeni i iznenađeni što nismo bili svesni toga dok se nije  pojavila potreba. Vrednost čoveka meri se prema raspoloženju sa kojim obavlja svoj posao. Ako sami nešto radite to je vaš rad i vaša vrednost.

 

5. Deluj u društvu, budi okružen ljudima koji te razumeju, veruju ti, pomažu i ohrabruju te. Tako ćeš postići uspeh u onome što si zamislio. Budi sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Izbegavajte ljude koji gledaju na sve pesimistički, takvi ljudi nemaju uspeha, a ni vi u druženju sa takvim osobama nećete imati uspeha. Pesimizam je prelazan to je nesreća kako za onoga ko tako posmatra stvari tako i za onoga ko se sa takvim čovekom druži. Dakle, budite uvek sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Uvek se družite sa ljudima koji imaju isti cilj i pravac kao vi sami. Svi ljudi koji su postigli značajne uspehe u društvu, okružili su se saradnicima koji su nadopunjavali njihovu snagu, sposobnost i znanje. Tako okruženi predstavljali su jednu celinu ogromnog stvaralačkog, radnog i umnog potencijala, koji je morao dati velike rezultate.

 

6. Poštenje. Budi pošten! Dosad još ništa na svetu nije moglo nadoknaditi poštenje. Ono je najveća vrednost na svetu, i ne može se kupiti nikakvim novcem. Čovek koji ne poznaje ništa vrednije od novca, ne zaslužuje da se naziva čovekom. Svako od nas nosi u sebi svetlost koja nam i u najvećoj tami života otkriva pravi put. To je njegova svetlost, koja nam kazuje da je jedini put ka sreci poštenje, pošten koristan i radan život. To je onaj ideal života koji daje snagu i krila da se savladaju i najviše stepenice na putu ka uspehu.

 

 

PONAŠANJE

 

1. POKAZUJTE ISKRENI INTERES ZA DRUGE LJUDE. Vas svaki susret sa poznanikom ili prijateljem neka počinje prijatnim i vedrim pozdravom, a tada posvetite malo vremena, truda i iskrenih misli da saslušate njegove probleme ili srećne događaje. Ako sa pažnjom i interesovanjem saslušate tuđe probleme, otklanjate prepreke na svome putu ka uspehu.

 

2. BUDITE RASPOLOŽENI I NASMEJANI. Smeh razoružava, stvara raspoloženje, donosi bogatstvo, a ne košta nista. Svi traže sreću, a ona je u nama samima. Od naše spremnosti da posedujemo dobro raspoloženje, zavisi koliko ćemo biti omiljeni u društvu.

 

3. SVAKOM ČOVEKU JE NJEGOVO IME VEOMA VAŽNO. Potrudite se da zapamtite imena ljudi sa kojima dolazite u kontakt. Ako ga niste dobro čuli prilikom upoznavanja nemojte se ustručavati da tražite da vam ponovi, i njemu će biti drago jer se radi o njegovom imenu. Pružite priliku drugima da vam pričaju o sebi. Najveći uspeh svakog čoveka je ako pažljivo sluša sagovornika. To pokazuje i vašu kulturu. Koncentrišite se u dijalogu sa sagovornikom, ne prekidajte ga dok govori, pokažite interesovanje za njegovu priču. Uverićete se da to ljudi cene.

 

4. RAZGOVARAJTE O ONOME ŠTO INTERESUJE SAGOVORNlKA. Govorite o stvarima koje su drugima drage, koje oni razumeju, time ćete pružiti ljudima zadovoljstvo koje se ne može kupiti novcem.

 

5. SAGOVORNIKU UVEK POKAZITE DA GA CENITE I UVAŽAVATE KAO LlČNOST. Kada razgovarate sa ljudima nemojte voditi razgovor o nekom drugom, razgovarajte o sebi i sagovorniku, a njegovom i vašem radu, uspesima i namerama u budućnosti, nemojte žaliti reči, priznanja i pohvale za njegove ideje i rad.

Poznato je da nedelja ima sedam dana i da svaki dan ima svoje ime. U staro vreme, a ponegde i danas sedmica je započnjala Nedeljom. Medutim, prihvaćeno je da početak nedelje započne prvim radnim danom, tj. Ponedeljkom. Verovatno će vas interesovati da saznate kako su tih sedam dana dobili svoja imena. Objašnjenje koje ćemo vam dati verovatno će zadovoljiti vašu radoznalost!

 

PONEDELJAK je prvi dan u sedmici. Ali u stara vremena, pre pojave hrisšanstva to nije bio. Tada je to bio drugi dan u nedelji i bio je posvećen Mesecu (Luna dies) pa je otuda i dobio ime u romanskim jezicima “Iunedi”. Kod slovenskih naroda ime je dobio po rečima “posle nedelje”.

 

UTORAK je drugi po redu dan u nedelji. Nekada je bio posvećen bogu Marsu pa je tako i nazivan: “Mars dies”, odnosno u romanskim jezicima "mardi". Kod nas je dobio ime po staroslovenskoj reči ” vtori” drugi.

 

SREDA treći dan u nedelji bila je posvećena trgovini, odnosno bogu trgovine Merkuru. Naziv je bio adekvatan - “Mercurius Dies”, uspomena na boga Merkura je ostala i danas tako što je većina pijačnih dana baš u Sredu. Kod nas je Sreda dobila ime zbog toga što pada u “sred nedelje".

 

ČETVRTAK je četvrti dan u sedmici i otuda i njegov naziv. Kod starih Slovena, nazivan je imenom Perun - dan, po vrhovnom bogu Perunu i smatran je kao najsrećniji dan za sve poslove, a naročito za početak poljskih radova, pa se u narodu naziva i “zeleni četvrtak”. Inače, staroslovenski bog Perun je pandam grčkom bogu Zevsu ili rimskom Jupiteru čiji su dani, takode u četvrtak.

 

PETAK je peti dan u nedelji i zato nosi to ime kod nas. U starom Rimu bio je posvećen boginji Veneri pa je bio nazivan “Vener Dies”, ili kako se zove u romanskim jezicima “venerdi”.

 

SUBOTA je po gregorijanskom kalendaru šesti dan u nedelji, a ime je dobio od hebrejske reči “shabat” (sveti odmor), zbog toga što je kod nekih naroda to bio dan odmora, odnosno poslednji dan u nedelji. Kod Rimljana taj dan bio je posvećen bogu Saturnu. Po verovanju, tog dana ne treba započinjati ni sa kakvim poslovima.

 

NEDELJA je po savremenom kalendaru poslednji dan u sedmici. Taj dan je kao praznik uveo rimski car Konstantin označivši ga imenom “opšti praznik”, dakle dan kada niko ne treba da radi. Kod slovenskih naroda, taj dan je dobio ime po zabrani rada odnosno delanja. Otuda i ime “ne djela”, tj. dan kada se ne dela, ne radi!