Simbolika vode nalazi poseban izraz u mitovima, a moć vode opisuju mnogi magiski i religiozni tekstovi u različitim tradicijama, sa različitim značenjem. Voda simbolizuje genezu svakog postojanja, smatra se osnovom sveta, materijom koja oživljuje vegetaciju, eliksirom koji osigurava stvaralačku moć, dug život i besmrtnost.

Zagnjurivanje u vodu simbolizuje regeneraciju i povratak u pređašnje stanje, a izlaženje iz vode simbolizuje nastanak novog oblika života. Zahvaljujući ritualu osvećenja, voda deluje na novo rađanje, magičnom moći leči bolesti, a zagrobnim ritualom osigurava rađanje posle smrti.

Voda, posebno u vidu kiše, ima moć oplođavanja u erotsko-mitološkoj simbolici. Nebo grli zemlju i oplođuje je kišom. Predanja te vrste su široko rasprostranjena na svim kontinentima i jasno izražavaju erotsku simboliku kiše i majke - Zemlje.

Prototip vode je "živa voda" ili "voda života". U tim mitskim formulama je sadržano verovanje da voda nije samo izvor života, već sam život i da kao takva daje snagu i besmrtnost. "Voda života" se nalazi u teško pristupačnim predelima koje čuvaju različita božanstva i čudovišta, ali isplati se dobiti je, jer oživljuje, leči bolesti i osigurava besmrtnost. 

Iz takvog verovanja u svim religijama su nastali bogati obredi i simbolika. Oni se, pre svega izražavaju različitim oblicima pranja. Umivanjem vodom čovek se priprema za kontakt sa svetinjom: ta ceremonija se primenjivala pre puštanja nekoga u hram i pre prinošenja žrtve. U nekim novijim religijama pranje se zamenjuje prskanjem vodom. Simbol zagnjurivanja u vodu je u mnogim religijama ceremonija krštenja povezana s idejom smrti i vaskrsavanja i treba da odredi položaj čoveka u odnosu na natprirodni svet.

U mnogim je mitovima o potopu, prema kojima čovečanstvo periodično nestaje u vodenim talasima zbog svojih grehova, takođe je data velika simbolika vode. Mada sasvim i konačno ne iščezava: vode potopa uništavaju i razaraju dotadašnje forme i postojanja, ali čovečanstvo ostaje, preporađa se i započinje život iz početka. Karakteristično je da potop nije predstavIjen kao događaj koji se zbio samo jednom i kao neponovljiv,  već se nakon izvesnih vremenskih perioda ponavlja i iznova prouzrokuje katastrofu, nakon koje ponovo sledi ponovno rađanje čovečanstva.

Religiozna simbolika vode ne obuhvata samo vodu, već isto tako različite životinje i čudovišta povezana sa njom. Posebno u religijama Dalekog i Bliskog istoka smukovi, vodena čudovista, ogromne ribe i zmije skrivene u dubinama jezera, mora i okeana poseduju natprirodnu moć. Ona čuvaju "vodu života", odlučuju o dejstvu vode: o tome, da li će padati kiša ili će biti suša, ona čine da reke stvaraju ogromne meandre, da morska voda nošena divljim orkanima prodire na kopno i potapa Ijudska naselja. Ona su takode gospodari bura i gromova, jer njihovo prebivalište nisu samo morske dubine već i oblaci. Na isti način ta vodena čudovišta odlučuju o plodnosti i žetvi. Zahvaljujući njima ne oplođava se samo majka-Zemlja već i životinje i žene.

Kult vode, duboko ukorenjen u narodnoj religioznosti uključen je zajedno s "paganstvom" u hrišćansku liturgiju. Nije teško uočiti da religiozna simbolika vode predstavlja jedinstven kompleks: od postojanja sveta iz vode, preko regeneracije pojedinih Ijudi pomoću pranja i krštenja. U strukturalnom pogledu mitovi i obredi povezani s vodom su međusobno slični. U svim tim verovanjima i kultnim radnjama ispoljava se isto uverenje u sakralnu moć vode.